Pokladne nedelje godine 1578, posle narodne svecanosti, dok je ulicama zamirao žamor veselog dana, pocinjala je sjajna svetkovina u velicanstvenoj palati koju je nedavno sebi sagradila, s druge strane reke i gotovo licem prema Luvru, ona cuvena porodica Monmoransi &scaron;to je, povezana rodbinskim vezama s francuskom kraljevskom kucom, držala sebe ravnom s princevima. Na toj izvanrednoj svetkovini, koja je održana posle narodnog slavlja, trebalo je da se proslavi vencanje Fransoaa od Epineja od Sen-Lika, velikog prijatelja kralja Anrija III i jednog od njegovih najprisnijih miljenika, sa Žanom od Krose-Brisaka, cerkom istoimenog mar&scaron;ala Francuske.<br />Vecera je održana u Luvru, i kralj, koji je s te&scaron;kom mukom pristao na brak, pojavio se na gozbi namr&scaron;tenog lica koje nimalo nije odgovaralo prilici. Uz to, cinilo se kao da mu je odeca u skladu s njegovim licem. Bio je to kostim tamnokestenjaste boje u kome nam ga je prikazao Klue kako prisustvuje svadbenim svecanostima Žoajeza, i ta vrsta kraljevske pojave, ozbiljna od velicanstvenosti, sledila je užasom sve prisutne, a narocito mladu nevestu, koju je kralj p&oacute;gledao popreko kad god bi je opazio. Medutim, to natmureno kraljevo držanje, usred radosti svetkovine, nikom se nije cinilo cudnim; uzrok mu je bila jedna od onih dvorskih tajni o kojima svi znaju a niko ne voli da prica.