Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom <i>Napoleon</i> istim glasom saop&scaron;tavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoci da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hronicara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim macem povili glavu.<br />Vec u svojoj tridesetoj godini Napoleon je bio gospodar Francuske. Vojnu karijeru poceo je kao artiljerijski podoficir, da bi 1793. godine, preuzev&scaron;i Tulon od britanskih snaga, koje su pomagale francuske rojaliste, munjevito napredovao u vojnickom zvanju. Nakon vojne kampanje u Egiptu, 1799, Napoleon se tajno vraca u Pariz, gde je izvr&scaron;io državni udar i postavio sebe za prvog konzula. Napoleon time postiže neogranicenu politicku vlast. Pet godina kasnije je s&acirc;m sebe krunisao za cara Francuske. Tokom prve decenije 19. veka, zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, dominirajuci kontinentalnom Evropom nizom pobeda &ndash; od kojih su najslavnije one kod Austerlica i Fridlanda &ndash; i uspostavljanjem saveza, imenujuci bliske saradnike i clanove porodice za vladare ili ministre u državama kojima su dominirali Francuzi.<br />Sve &scaron;to bi citalac prosecnog interesovanja za istoriju i istorijske avanture mogao da poželi, Dima Otac mu pruža, ne zaboravljajuci ni jedan detalj o kapetanu <i>Topu</i>, malom <i>Kaplaru</i>, njegovim cuvenim proklamacijama, hirovitom pona&scaron;anju, vojnickoj casti i neverovatnoj strate&scaron;koj sposobnosti. Citamo o usamljeniku predodredenom da bude poput najvecih, koji za uzore ima Hanibala, Aleksandra Velikog i Karla Velikog. Vidimo kako skromna i povucena du&scaron;a, koja tri puta i&scaron;citava sve knjige iz obližnje knjižare, izrasta u vojskovodu najveceg formata, ocvrsnulog životom, uporno&scaron;cu i znanjem.<br />Katastrofalna francuska invazija na Rusiju 1812. bila je prekretnica ne samo u Napoleonovom životu vec i u životu kontinentalne Evrope. Ovaj pohod je desetkovao njegovu Veliku armiju, koja nikada vi&scaron;e nije obnovila svoju nekada&scaron;nju snagu. Godine 1813. &Scaron;esta koalicija ga je porazila kod Lajpciga, zauzela Francusku i primorala ga na abdikaciju u aprilu 1814. i izgnanstvo na ostrvo Elbu. Nakon manje od godinu dana, Napoleon se vratio u Francusku, ponovo preuzeo kontrolu, ali je vladao sto dana do poraza kod Vaterloa u junu 1815. Poslednjih &scaron;est godina života proveo je pod britanskim nadzorom na ostrvu Sveta Jelena.<br />Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali ma&scaron;tu citaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz &scaron;umovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratni&scaron;tva bili lav i orao, ne cudi &scaron;to se istom brzinom i žarom pisac obraca publici, ni namerno ni uzalud, naprosto &ndash; prirodno.