Savremenici francuske istorije ranog devetnaestog veka, Napoleon Bonaparta i Aleksandar Dima Otac, kao da nam delom <i>Napoleon</i> istim glasom saop&scaron;tavaju sve o životima jednog cara i jednog književnika. Dima Otac svedoci da su se ove dve ljudske gromade susrele dva puta, tokom njihovog zemaljskog života. Susreti su nesumnjivo dovoljno nadahnuli hronicara i pisca, tako da je Napoleon pred nama skoro bez maske, onakav kakvim ga pamte hiljade ljudi koje su mu slavodobitno klicale, isto tako i hiljade onih koji su pod njegovim macem povili glavu.<br />Progonjen i uzdizan, proklinjan i slavljen, Napoleon je u stanju da zapali ma&scaron;tu citaoca i brzinom samo njemu znanom, kako to Dima voli da kaže, u nekoliko trenutaka nas izvodi iz ledom okovane Rusije, provodi kroz &scaron;umovite kanjone Lombardije i dovodi do kapija Tiljerija, Liona, Grenobla, Lisabona. Kako su simboli njegovog života i ratni&scaron;tva bili lav i orao, ne cudi &scaron;to se istom brzinom i žarom pisac obraca publici, ni namerno ni uzalud, naprosto &ndash; prirodno.