&bdquo;Dana&scaron;nja književnost mora da se bavi proucavanjem op&scaron;te sudbine dru&scaron;tvenog razvitka isto koliko i ispitivanjem ljudskog srca. Mi živimo u doba kada se ispituje i istražuje izvor svake reke. Francuska narocito voli u isti mah istoriju i dramu, jer jedna ocrtava nedoglednu sudbinu <i>covecanstva</i>, a druga slika posebni udes <i>coveka</i>. U tome je ceo zemaljski život. A samo religija, filozofija i poezija mogu da predu granice života i vremena i da se uzdignu cak do vecnosti.<br />U poslednje vreme, a to je možda posledica na&scaron;ih politickih pokreta, umetnost je prožeta istorijom vi&scaron;e nego ikad. Svi smo uprli pogled u na&scaron;e hronike i letopise, kao da hocemo sada, kad smo u svom stremljenju ka vi&scaron;im ciljevima dostigli mu&scaron;ku zrelost, da se za trenutak zaustavimo i osvrnemo na na&scaron;u mladost i njene pogre&scaron;ke. Da bi se povecala zanimljivost ovog dela, trebalo je dakle uneti u njega <i>uspomene iz pro&scaron;losti</i>.<br />Kako je Francuska oti&scaron;la dalje od drugih naroda u toj ljubavi prema istorijskim dogadajima, i kako sam ja izabrao da pi&scaron;em o bliskom i poznatom vremenu, mislio sam da ne treba da se ugledam na tudinske pisce, koji u svojim spisima jedva ukazuju na najglavnije licnosti iz svoje istorije kao na daleke prilike na horizontu.<br />Ja sam na&scaron;e istorijske licnosti postavio na prednji deo pozornice i nacinio od njih glavne junake ove tragedije, u kojoj sam hteo da ocrtam tri vrste castoljublja koje može da nas uzbudi, a pored njih i lepotu samopožrtvovanja prema plemenitoj zamisli. Da sam napisao raspravu o padu feudalnog sistema, o spolja&scaron;njem i unutra&scaron;njem položaju Francuske u sedamnaestom veku, o pitanju saveza s tudinskom vojskom, o pravosudu u rukama sudskih veca ili tajnih komisija i o optužbama protiv onih koji se bave vradžbinama i madijom, svet tu raspravu, možda, ne bi ni citao. Ali, roman ce citati...&ldquo;