Nacionalna nagrada za najbolji roman – Premio Nacional de Narrativa, 1997.
Nagrada grada Barselone – Premio Ciudad de Barcelona, 1997.

Ovaj roman je duboka i potresna prica o naizgled samodovoljnim ženama, suvišnim muškarcima, ljudima koji svesno i slobodno biraju svoj put i drže ga se do kraja. Junakinja, najstarija cerka u porodici, mislila je da su svi – njena ekscentricna majka, još ekscentricnija tetka Lusija, njena sestra i njen brat, i tetkin momak nemackog porekla – superiorna bica koja zrace sama od sebe usred romanticnog pejzaža poluostrva na kom su živeli izolovani i ponosno prezrivi prema bednoj stvarnosti epohe. Medutim, niz dogadaja i otkrivanje jedne porodicne tajne koja direktno pogada junakinju, otkriva pravo – hladno, prakticno, tiransko, a na kraju i otrovno – lice mistifikovanih stanovnika tog utvrdenja u kom „ocevi, muževi, muškarci nisu bitni. Razmenljivi su.“ To otkrice ce junakinji nepovratno izmeniti smisao života.
Alvaro Pombo je jedan od najznacajnijih savremenih španskih pisaca.