Ja mislim da uop&scaron;te nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život covecji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uop&scaron;te i ne pi&scaron;e. Ali se meni predgovorom valja opravdati &scaron;to sam preduzeo ovaj posao &ndash; pisanje biografije &ndash; kojim se obicno bave propali politicari, prognani vladari, besposleni penzioneri, biv&scaron;e dvorske dame i clanovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru.<br />U jedno doba nastala je bila citava hajka na mene. Sve &scaron;to je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se ce&scaron;e o mene, tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su &ndash; to se vec razume &ndash; pocinjali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj nacin stvorili donekle reputaciju coveka bez duha i talenta, poce se &scaron;aputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za clana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga casa mogao ocekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je na&scaron;im akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovr&scaron;ili, te se ni dan-danas ni&scaron;ta ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci &ndash; to sam odlucio da za vremena piberem gradu za svoj životopis.<br />Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da pi&scaron;em ovu knjigu.<br />Opis ovoga života otpoceo sam s rodenjem, nalazeci da je to najprirodniji pocetak. Polazeci od toga fakta, ja se nisam upu&scaron;tao u stvari koje su prethodile mome rodenju, po&scaron;to o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam zavr&scaron;io ženidbom, nalazeci da posle ženidbe covek i nema autobiografije.<br />Uostalom, vreme od rodenja do ženidbe i jeste jedan period (s mnogo potperioda) u istoriji covekovoj. Onako otprilike kao &scaron;to u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu cini jedan veliki period s mnogo potperioda. Cak bi se i u životu covekovom taj period od rodenja do ženidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period &bdquo;od doseljenja do propasti&ldquo;. Kao &scaron;to bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period &bdquo;robovanja i patnji&ldquo;.<br />&ndash; Branislav Nu&scaron;ic