Okvirno, prica ove knjige obuhvata devedesete, raspad Jugoslavije i naše ljude u inostranstvu, malu grupu ljudi okupljenih oko Srpske crkvene opštine u Briselu. Oni su mikroslika svega onoga što jesmo, cine i prikazuju u malom ono što nas kao narod suštinski odreduje. Uvodeci termin „Judina posla“ za opisivanje karaktera Balkanaca, Dušan Miklja duhovito, ali i gorko, pripoveda o ljudima koji „poglavlje o Judi neprestano dopisuju“.
Medu takvima je doktor koji prodaje lekove kojima je istekao rok, izumitelj multiprakticnog pribora za jelo u jednom komadu, osoba cija je životna želja da vozi tramvaj u Briselu na liniji broj 14, zvanoj Viner, i covek koji prodaje rakiju s krstom u crkvi ne bi li napunio uvek praznu kasu Crkvene opštine, što verovatno ima veze s kafanom koja se nalazi u podrumu crkve.
Suocavanje s time kako je svet skrojen i pitanje kako obezbediti nepristrasnost Boga muci kako njih, tako i ostale živopisne likove ovog dela. Jedan od njih uspeva celokupnu životnu filozofiju hamletovski da smesti u samo jednu recenicu: „ili cemo, jeb’ga, nešto da radimo – ili necemo“.
„Ovaj roman Dušana Miklje, bez imalo distance, ironicno, porodicno i crnohumorno govori o velikom, tragikomicnom, patriotskom zanosu naših iseljenika u vreme minulog rata.
Od Brisela, preko Haga do Beograda, karakterno upecatljivi junaci ove proze deluju u, na momente karikaturalnoj, misiji pomoci sunarodnicima. A ta se ’misija’, posle efektnog dramskog obrta, okoncava poraznim saznanjem o odbacenosti i suvišnosti.
Roman Judina posla je izrazito provokativna i živo aktuelna prozna knjiga. Ona bez zazora, invektivno i opominjuce gorko, kazuje o karakteru i mentalitetu jednog pokoljenja, o zanosima i zabludama, lažnim mitovima i simulakrumu života u neherojsko vreme. I, na kraju, o opštoj nacionalno-gradanskoj nesreci, koja još traje i van stranica ove knjige.“
Iz recenzije Milete Acimovica Ivkova