Nana je prica o vrtlogu strasti, o predaji, ljubavi i ljudskoj požudi. U Naninom liku vešto je prikazana svaka žena sa svojim snovima, nadama i skrivenim željama; žena ciji je put od vrha do ponora kratak i nestalan – duhom cista, telom grešna.
U kriticki objektivnom i nemilosrdnom preseku pariskog društva, Zola je prikazao malogradansku svest tipicnu za svako vreme, i probudio taj Pariz pun prezira i lažnog sjaja. U Naninom liku uhvacena je misao o prolaznosti materijalnog i životnoj vrtešci koja nas jednoga dana uznese, a vec narednog baca na rub ocajanja.
Nana je žena senzualna, privlacna i mocna; svesna svoje snage, ona poput smrti odvlaci u besmisao i porok, zavodi, osuduje, ruši, uništava.
U liku Nane Zola je stopio tri žene: Nanu majku, ponekad nemarnu i dosadnu u obožavanju svog Luja, Nanu ledenu i bezobzirnu, koja gospodari muškim srcima i koristi ih da podmiri sopstvene ciljeve, i na kraju onu ocajnu i bednu Nanu, koja se u vrtlogu strasti predavala udarcima Fontana i na ulicama Pariza tražila svoje korene.
Nana je prica o slabosti ljudskih poriva i pogaženim principima. Kao olicenje greha, iskušenja i izazova volje i vere, Nana je prica naše stvarnosti u kojoj prave vrednosti potiskuje zadah ništavila. Nana je put u podsvest, želje i snove, i potreba da u sebi uhvatimo taj neodoljivi, tajanstveni i izazovni miris.
Miris Nane.