Nagrada „Tronoški rodoslov“
Solarisov roman godine
Nagrada „Meša Selimovic“ za 2020.


Tragicna sudbina coveka od Španskog gradanskog rata, preko Jasenovca, pa do NATO bombardovanja krajem devedesetih godina prošlog veka, odvija se na velikim platnima covekove tolerancije, opstanka, bola... Mogucnost, uopšteno govoreci, da se sve to predstavi u prvom romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi, jeste veliki pokušaj da se ujedno prikažu i sva stradanja dvadesetog veka. Igor Marojevic u svom nesumnjivo najboljem dosadašnjem delu o „veku logora“, kako se i naziva dvadeseto stolece, piše hladnim tonom, cija melodija, uprkos svem užasu, pronalazi vatru koja tinja i baca plamen secanja na one ljude i njihove sudbine koji sve više tonu u zaborav pred nekim drugim ratovima, nekim drugim krvavim stradanjima. U takvom miljeu, Ivanka Novcic, jedna od protagonistkinja ovog romana, svojim cudnovatim erosom uspostavlja balans, ili, bolje receno, prelaz izmedu tame i svetlosti, nudeci nadu u spasenje nevinog, ili bar drukciji pogled na ono što je preostalo u Ostacima sveta...
Zoran Bognar

Igor Marojevic u romanu Ostaci sveta pronosi novu postideološku štafetu širom evropskog prostora. Pripovedaci predaju jedan drugom govornu štafetnu palicu, kako bi tehnikom skaza ispricali istoriju stradanja u dvadesetom veku, od Španskog gradanskog rata do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ako je Hana Arent ukazala na banalnost zla totalitarnih ideologija dvadesetog veka, u jednom od najboljih srpskih romana u dvadeset prvom stolecu Marojevic pripoveda o nepodnošljivoj ucestalosti patnje ili (pre)velikim ostacima zla. U dobu visokoideologizovanih i pristrasnih narativa kojima obiluje savremena književnost, autor uspeva da u naraciju uvede vapijucu poliperspektivnost u predocavanju zlocina: od Jasenovca i Blajburga do Kravice i Srebrenice. Na taj nacin izbegavaju se pojednostavljujuci uvidi u psihološke profile i „levih“ i „desnih“, i zlocinaca, ali i žrtava, u korist njihove istorijske uverljivosti i romaneskne uzbudljivosti.
Dr Igor Perišic