&bdquo;Tro&scaron;na slava sveta, zgaženi životni ideali, bodlerovski splin grada, naspram žudnje za ljubavnom cistotom, spleli su se u jedinstvenu sliku otudenog života, istro&scaron;enih ljubavi i beznadežnosti. Telesna strast i erotski prizori nisu u stanju da nadoknade odsustvo ljubavi. Junaci ove knjige, katkad sentimentalno ispovedne, krecu se urbanim beznadem poraženog coveka. Kraj knjige otvara novi pocetak izražen izvanrednom sentencom kao motivom knjige &ndash; Po&scaron;li smo na put, put je bio dug, a nismo ni znali da je bio krug.&ldquo;<br />Tiodor Rosic