Ovo je najintimnija knjiga Jasmine Mihajlovic u kojoj se intrigantno okrenula humoru, tananom hororu, zabavnoj esejistici. Naslov koji knjiga nosi predstavlja, pre svega, otklon od sveta (ljudi), s jednom blagom ironijom koju autorka ima, postavljajuci pitanje: jer, ko ce (još i) citati Dosadnu knjigu? Kompoziciju knjige cine mali narativni svetovi, od jednog društveno-sociološkog paradoksa do intimno-lirskog obracanja, u kojima ima svega, taman onoliko koliko je coveku potrebno da oseti moc vrline i težinu svakodnevice, kako i kaže jedan poznati esteticar: Sve je savršeno u mikro i makro svetu. Samo u ovom našem – ništa ne valja. Autorka ovom knjigom predstavlja sebe u onim najtananijim i najfinijim predelima kratke proze u kojima dopušta i citaocu da zastane, da se odmori, da udahne i, najzad, da pogleda u sopstvenu Svaštaru, kako glasi podnaslov-žanr knjige, i koji je rezime svega cime se autorka bavila u svojim prethodnim delima kao što su putopisi, ljubavne price, pracenje fenomena modernog sveta i prepletaji sa drevnim...
A tako se knjiga i završava, delom koji je naznacen kao Privatno. Pored otvorenosti prema svetu, koju donosi drugi deo knjige, ali i otvorenosti prema sebi, Jasmina Mihajlovic uspela je da ispuni osnovni cilj svakog pisca, a to je da knjiga ima adresu. Uzbudljiva, intrigantna, na momente i bolna, oštra i duboko proživljena, ova topla knjiga ima samo jednu adresu koju nudi citaocima, i ona glasi: Naša. Svaka adresa je naša.