Tajna politika, tajna diplomatija i špijunaža odvajkada su bili podupiraci važnih državnih poslova. Vilijam Kejsi, nekada prvi obaveštajac Amerike, umeo je iskreno da prizna da je špijunaža toliko ozbiljan posao da je ne treba prepuštati špijunima.
Najstariji pisani trag o špijunaži naden je na glinenoj plocici ispisanoj pre cetiri hiljade godina, kada je obaveštajac Bonum iz države Mavi na reci Eufrat javio svom vladaru da je primetio sumnjive svetlosne signale u susednom neprijateljskom selu.
Istoriju špijunaže možemo grubo podeliti u cetiri vremenska perioda. Do Prvog svetskog rata agenture su bile dvorske službe i služile su za zaštitu krune i dinastije, a potom i države. Svetski oružani sukobi koji su trajali do 1945. godine uzdigli su špijunažu na nivo tajnih ministarstava rata. Karakter tajnosti ove službe su zadržale i u vreme hladnog rata, kada su funkcionisale kao štit ali i pesnica i Istoka i Zapada.
Koliko su špijunaža i špijuni važni za svaku državu i kakve intelektualne i politicke sposobnosti treba da ima vrhunski agent, vidi se iz cinjenice da su mnogi državni agenti vremenom uspevali da se uzdignu do vladarskog trona.
Poslednjih pedeset godina istorija svetske špijunaže, zbog decenijskog bujanja hladnog rata, prakticno se svodi na hronologiju tajnih bitaka Istoka i Zapada. Pojednostavljeno gledano, to je bila borba izmedu sovjetskog KGB-a, istocnonemackog Štazija, i drugih tajnih službi zemalja varšavskog pakta s agenturama Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemacke i Francuske. Tu cinjenicu treba razumeti jer su mnoge zapadne agenture, poput CIA, i osnovane da bi štitile svoj kapitalizam od komunizma.
Kada je pocetkom devedesetih došlo do perestrojke socijalistickog lagera i do ujedinjenja dve posvadane Nemacke, tajni rat obaveštajnih službi izmedu Istoka i Zapada nije prestao. Samo se njegov obim umanjio, jer je Zapad uspeo da iskoristi krah komunizma i da ga privede Novom svetskom poretku.
Devedesete godine su donele novu svetsku opasnost, islamsko politicko nasilje, a potom gradanski terorizam i agresivnu mafiju, pa su sve nove politicke bolesti civilizacije postale i glavna meta špijunaže i svih špijuna sveta. Time je pocelo i novo, cetvrto ispisivanje istorije svetskih agentura i najvecih agenata.
Ova knjiga predstavlja skicu za portret deset najvecih obaveštajnih službi sveta i deset najzagonetnijih špijuna. Nijedan od njih nije bio Džems Bond jer im špijunaža nije donela filmsku slavu. Samo pare i patnju, jer je to bila cena njihovog tajnog života.