Marko Lopušina postavlja pitanja koja se precutkuju, a ticu se svih nas: Ko su bile ubice u ime države s prostora bivše Jugoslavije i današnje Srbije? Koliko su i koje ljude oni likvidirali? Šta u tajnim dosijeima Brozove i Miloševiceve politicke policije piše o tim likvidatorima i njihovim žrtvama? Mogu li se ti dosijei rekonstruisati, i može li se na osnovu njih suditi državnim egzekutorima? Mogu li se žrtve ubica u ime države rehabilitovati?
Ta pitanja je neophodno postaviti ne samo iz osecaja morala ili covecnosti vec i formalno: u rezoluciji Evropskog parlamenta od Srbije se zahteva otvaranje nacionalnih arhiva, narocito Udbe, otvaranje dosijea tajne policije, okoncavanje rehabilitacija i isplate odštete ljudima stradalim u politickim i policijskim procesima i progonima. Da bi se to desilo, potrebno je donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea, kada ce konacno biti utvrdene žrtve tajnih službi Jugoslavije i Srbije.
Ova knjiga sadrži zaprepašcujuce podatke o delovanju Ozne, Udbe, SDB-a, RDB-a, JSO-a, koji su izneseni na osnovu pažljive rekonstrukcije dostupnih podataka. Tema politickih atentata ciji se pocinioci ne procesuiraju, preispitivanje kidnapovanja i likvidiranja u ime odredene politike odreduje nas spram prošlosti, i direktno utice na buducnost Srbije.