&bdquo;Na verandi jedne vile sedela je bolesna devojka i gledala prolece oko sebe i osecala jesen u sebi. U njenoj du&scaron;i je bilo vedro i ona se radovala tudem prolecu koje i njoj daje toplote i njenim ocima uživanje. Ona je do&scaron;la dotle da vi&scaron;e ni&scaron;ta ne želi i bila zadovoljna s malo udobnosti koja je njenoj slabosti bila potrebna.<br />I osecala da otkad ni&scaron;ta ne želi, mnogo dobija.<br />Prolece oko nje, odeveno u bele i ružicaste velove behara i u zelenu svilu mladog lepljivog li&scaron;ca, nežno i razdragano, rasko&scaron;no je rasipalo svoju mladost i mirisalo je na ljubav. U gaju zapeva&scaron;e slavuji. Obuze je neka draga tuga i ona poce da se seca.<br />Bilo je to godine 1902. kad je zapocela prepisku s njim. Njihovo se poznanstvo na tome i svr&scaron;ilo. A pisma je sagorela sa svim svojim hartijama jednoga dana kad joj se ucinilo da crna gospa dolazi i po nju i da je vreme da ostavi ovaj svet. Htela je i &scaron;to manje traga da ostavi za sobom. Docnije joj je bilo mnogo žao.<br />To je bilo u ono doba mladosti kad je svu ljubav iz njenog srca imalo slikarstvo i ruska literatura i kad je pored sve svoje iskrene ali sme&scaron;ne ozbiljnosti i pored sve svoje istinite, ali nerazborite inteligencije imala vrlo detinjastih snova. Priroda voli da se naruga coveku: kad smo najbolji, onda smo najgluplji...&ldquo;