<br />&bdquo;...Na atlasu velika mrlja Kine raste, postaje neuhvatljiva pogledu i on roni kroz nju kao nesrecna mala riba koju ce progutati sopstvena želja.<br /><br />Dosta je ljudi bilo u Kini i mnogo se pisalo o toj zemlji. Putnici su ispricali sve &scaron;to ih je tamo iznenadilo svojom posebno&scaron;cu &ndash; tako smo saznali sve bizarnosti na razne nacine interpretirane. Videli smo, kao sopstvenim ocima, dvorove i hramove, vrste porcelana sve do onog iz pokrajine Kjangsi, porcelan &scaron;to ne prelazi debljinu ljuske jajeta; opisali su nam razne vrste mucenja i tajne erotskih nastranosti; zavirivali smo u pu&scaron;ionice opijuma, u klubove &scaron;angajskih milionera i tako bili svedoci njihova raspusnog života. Kina nam je predstavljena s najfolklornije, &rsquo;najkineskije&rsquo; strane. Kinezi su prikazivani kao najci&scaron;ci predstavnici svoje rase i idolopoklonici Zapada, fini, svileni, s dugim za&scaron;iljenim noktima i ocima zamagljenim opijumom, pohotom i pohlepom za novcem. S druge strane, ako to vec nije bio ambijent jednog jo&scaron; u Evropi zami&scaron;ljenog kineskog muzeja, romani su govorili o bednicima koji s religioznim zanosom trpe svoju bedu, i ta je beda bila vrlo živopisna, cinila se gotovo insceniranom radi kurioziteta, u cast radoznalih turista. Bilo ih je, daleko manji broj, koji su govorili i o stvarnoj, proživljenoj tuzi ove zemlje, ali je jedva ko ulazio u njene uzroke nagove&scaron;tavajuci mogucnost i drukcijeg stanja.<br /><br />Dolazili su putnici i odlazili, odnoseci sobom vi&scaron;e ili manje, prema potrebama i sklonostima.<br />Znam da je, &scaron;iroko uzev&scaron;i, u narodima, kao i u pojedincima, sasvim lako videti ono &scaron;to se hoce, jer nema coveka, ljudskog dela, pa ni naroda, koji ne bi bio zbir pozitivnih i negativnih odlika. Volter se jo&scaron; davno divio Kini i voleo je. U toj je zemlji nalazio ostvaren utopisticki san o idealnom dru&scaron;tvu. U kineskom narodu video je racionalan narod, antireligiozan, disciplinovan i radan, narod koji zasukanih rukava, diveci se oskudnoj lepoti prirode oko sebe, &rsquo;obdelava svoj vrt&rsquo;. Monteskje naprotiv, doživljava ne&scaron;to sasvim drugo. On apostrofira Kinu kao primer rdavog državnog sistema. Tamo caruju despotizam i servilnost, dva elementa &scaron;to uradaju kukavicluk i podlost. Misionari su doživljavali Kinu kroz po&scaron;tovanje ili nepo&scaron;tovanje svojih dogmi, kapitalisti u ostvarenju svojih finansijskih težnji. Putnici su doživljavali Kinu na njenim kuriozitetima; svoja estetska merila preko njena komfora i dragocenosti do kojih su do&scaron;li za malen novac! Pisci su je doživljavali, mahom, preko izdavackih zahteva &scaron;to su formirani po ukusu trži&scaron;ta, rede na onom &scaron;to se naziva afinitet i licna savest. S platformi na koje su se postavljali, ljudi su davali svoje ocene, a neznatni su bili uzroci &scaron;to su odredivali njihove simpatije i antipatije...&ldquo;<br />&nbsp;