<i>Secanja na Krležu</i> su zanimljivo zami&scaron;ljeno i adekvatno realizovano kolažno, književno publicisticko &scaron;tivo. Delo Nade Marinkovic daje Krležu iz jednog proživljenog ugla, s toplinom i suptilnim, ponekad iznenadujucim nijansama, ono pokazuje velikana u odnosima prema drugim, ali ne &bdquo;drugima&ldquo; koji su oficijelne licnosti, ili pripadaju &bdquo;vlasti&ldquo;. Celo je delo aranžirano ve&scaron;tom rukom iskusnog publiciste, intervjuera, putopisca i prozaika koji ne samo da ima &scaron;ta da saop&scaron;ti nego zna i kako treba prikovati pažnju citaoca.<br />Redovi koji slede nisu ni monografija ni hvalospev, u njima se ne skriva nikakvo posebno otkrice. Ovo je skroman, predmeta jedva dostojan poku&scaron;aj da se jo&scaron; nekom saop&scaron;te uspomene koje se cine dragocenim, uza sve &scaron;to su pokrenule i povukle za sobom putevima asocijacija. Možda ce jo&scaron; nekom, osim dosada&scaron;njem vlasniku, pružiti vredan doživljaj u casovima samoce, u trenucima nesporazuma sa sobom ili sa svetom, jer je citava licnost inspiratora ovih redova bila prožeta borbom, otporom i istrajno&scaron;cu, zagledano&scaron;cu u viziju dostojanstvenog ljudskog života, viziju u koju je verovao do poslednjeg daha.<br />Miroslav Krleža je umro ciste savesti ali ne i srecan; oti&scaron;ao je &bdquo;na put&ldquo; s onim osecanjem koje imaju roditelji strasno vezani za ravnodu&scaron;nu, nezahvalnu decu. Nije se te&scaron;io saznanjem da ce &bdquo;ta deca&ldquo; to isto doživeti od svojih naslednika jer nije bio zlurad. Ogorcavalo ga je tvrdenje da se &bdquo;istorija ponavlja&ldquo;, &scaron;to je smatrao dokazom lakoumnosti i gluposti; ako je covek jedanput udario glavom o zid, ne bi trebalo to deset puta da cini. Želeo je pokolenje koje ce ici dalje polazeci od iskustva i mudrosti a ne bandoglavo i samouvereno zapocinjati iz pocetka, ru&scaron;eci uz dotrajalo i lo&scaron;e sagradeno i ono &scaron;to su bile poruke ljubavi i mudrosti.<br />Neki bi ljudi morali da budu vecni, da fizicki traju, jednostavno zato da bi imao neko da kaže glasno i jasno ono &scaron;to misle mnogi po&scaron;teni i pametni ali mucavi, okovani obzirima, kukaviclukom, konformizmom, ba&scaron;-me-briga filozofijom. Koliko je samo puta rekao i napisao: &bdquo;Mi smo tradicionalno inertni, letargicni, i to je u licnom kao i u op&scaron;tem životu na&scaron;a kob!&ldquo;