<br />&Scaron;ta je to &scaron;to ljude mami i odvlaci na putovanja? Kakav je to nemir &scaron;to se budi pred novim vidicima, pri pogledu na &scaron;iroko nebo i more, kad iz daljine zacujemo zvižduk voza i sa obale gledamo kako put horizonta klize bele zdepaste lade? Da li je to samo novo, nesvakida&scaron;nje, avantura? Nema li u tom ustreptalom pokretu srca svega onog &scaron;to izaziva neispunjeno, nezadovoljeno, traženje: mogucnost jo&scaron; onog iskonskog <i>cuda</i> koje se može zbiti, utoliko pre ako je van naviknutih okvira?<br /><br />Ne putujemo li, ne privlace li nas daljine i velegradi, zaseoci i luke, zbog onih finih vezica koje, kada se pokrenu, zazvone u nama svecano, kao Geteova zvona uspomena? Nije li draž gradova, drumova, obala i stepa u onima koji su tuda živeli, hodili i brodili, stvarajuci i ostavljajuci nam svoja snovidenja i jave, zakljucke od kojih nas potresa jeza ili se necujno na hladne zene spu&scaron;ta mlaki veo plodonosnih snova...?<br />Da li putujemo da tražimo <i>isto ili suprotno</i>?<br />&nbsp;