Lotijeva ženidba. E-book. Formato EPUB - 9791221378832

Loti je kršten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana.
Kada se krštenje vršilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u baštama pokojne kraljice Pomare, gde je krštenje izvršeno, bilo je otprilike ponoc.
U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u baštama kraljicinim, bila je tišina, groznicava cežnja letnje noci.
Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom krštenju, medu mimozama i pomorandžama, u toploj i mirišljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama.
To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kraljicine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog velicanstva.
Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u opštinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvojiše njegovo novo ime.
Obred je bio prost; svršio se bez dugih govora, bez velikih ceremonija.
Ove tri Tahicanke imale su na glavi vence od prirodnog cveca, a bile su obucene u haljine od ružicastog muselina, s repovima. Pošto su uzalud pokušale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, cije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odluciše da ih zamene recima Remuna i Loti, što su imena cveca.
Sutradan saopštena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije više bilo ni Harija Granta, ni njegovog prijatelja Plumketa.
Sem toga bi ugovoreno, da prve reci urodenicke pesme: „Loti tajmane, itd...“ kad se tihim glasom zapevaju nocu u blizini dvora, znace: „Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da dodu na njihov poziv, ili bar da im necujno otvore baštenska vrata...“