Loti je kr&scaron;ten 25. januara 1872, kada mu je bilo dvadeset dve godine i jedanaest dana.<br />Kada se kr&scaron;tenje vr&scaron;ilo, u Londonu i Parizu bilo je otprilike jedan sat popodne. Dole na drugoj strani zemljine kugle, u ba&scaron;tama pokojne kraljice Pomare, gde je kr&scaron;tenje izvr&scaron;eno, bilo je otprilike ponoc.<br />U Evropi je bio hladan i sumoran zimski dan. Dole, u ba&scaron;tama kraljicinim, bila je ti&scaron;ina, groznicava cežnja letnje noci.<br />Pet osoba prisustvovalo je ovom Lotijevom kr&scaron;tenju, medu mimozama i pomorandžama, u toploj i miri&scaron;ljavoj atmosferi, pod nebom posutim nebrojenim južnim zvezdama.<br />To behu: Ariitea, kneginja iz kraljevske porodice, Faimana i Teria, kraljicine dvorkinje, Plumket i Loti, kadeti u marini Njenog Britanskog velicanstva.<br />Loti, koji se do tog dana zvao Hari Grant, zadržao je ovo ime u op&scaron;tinskim knjigama i u spiskovima kraljevske marine, ali njegovi prijatelji usvoji&scaron;e njegovo novo ime.<br />Obred je bio prost; svr&scaron;io se bez dugih govora, bez velikih ceremonija.<br />Ove tri Tahicanke imale su na glavi vence od prirodnog cveca, a bile su obucene u haljine od ružicastog muselina, s repovima. Po&scaron;to su uzalud poku&scaron;ale da izgovore varvarska imena Hari Grant i Plumket, cije tvrde zvuke njihova maorska grla nisu mogla da podnesu, one odluci&scaron;e da ih zamene recima <i>Remuna</i> i <i>Loti</i>, &scaron;to su imena cveca.<br />Sutradan saop&scaron;tena je ova odluka celom dvoru, i na Okeaniji nije vi&scaron;e bilo ni <i>Harija Granta</i>, ni njegovog prijatelja <i>Plumketa</i>.<br />Sem toga bi ugovoreno, da prve reci urodenicke pesme: &bdquo;Loti tajmane, itd...&ldquo; kad se tihim glasom zapevaju nocu u blizini dvora, znace: &bdquo;Remuna je tu, ili Loti, ili obojica; oni mole svoje prijateljice da dodu na njihov poziv, ili bar da im necujno otvore ba&scaron;tenska vrata...&ldquo;