Ne, ne treba da pitate ni knjige ni biografe koliko su savremenici voleli Carlsa Dikensa. Ljubav živi pravim svojim dahom samo u kazanoj reci. Neka vam neko o njemu prica, najbolje kakav Englez cija daleka secanja dopiru u ono doba prvih njegovih uspeha, neka vam o njemu prica neko od onih koji se jo&scaron;, ni posle pedeset godina, ne mogu da odluce da pesnika <i>Pikvikovog kluba</i> zovu Carlsom Dikensom, nego stalno samo starim prisnim njegovim nadimkom &bdquo;Boz&ldquo;. Po tome koliko ih jo&scaron; sada gane i potrese kad se sete tog vremena, možemo da ocenimo koliko je bilo odu&scaron;evljenje tih hiljada ljudi i s kakvim su silnim zanosom docekivali one plave mesecne sveske, koje danas, <i>rarissimum</i> za bibliografile, blede po policama i rafovima. Kad je bio po&scaron;tanski dan &ndash; ovako mi je pricao neki od ovih <i>old Dickensians</i> &ndash; prosto niste mogli da ostanete kod kuce i tu da cekate po&scaron;tara koji je, najzad, da, najzad, nosio u svome svežnju i novu plavu Bozovu svesku. Ceo mesec ste upravo ludeli za njom, i&scaron;cekivali ste je, radovali joj se, raspravljali da li ce se Koperfild oženiti Dorom ili Agnesom, radovali ste se &scaron;to je Mikober doživeo opet nepriliku &ndash; jer ste znali da ce je herojski prebroditi uz vruci punc i u dobrom raspoloženju! &ndash; i zar je sad jo&scaron; trebalo da cekate, cekate dok po&scaron;tar stigne na svojim gegavim kolicima, pa da vam tek odgonetne sve one vesele &scaron;arade. Ne, to niste mogli, to niste bili u stanju. I svi, i stari i mladi, izlazili su godinama i godinama toga dana po&scaron;taru u susret citave dve milje, samo da bi &scaron;to pre do&scaron;li do svoje knjige. I vec uz put, vracajuci se kuci, pocinjali su da citaju. Preko ramena su jedni drugima zavirivali u stranice, a bilo ih je koji su citali naglas, samo su se oni najobzirniji vracali brzo natrag i žurili da &scaron;to pre ovaj plen donesu svojoj ženi i svojoj deci. I kao &scaron;to su u ovom gradicu, tako su tada u svakom selu, u svakom gradu, u celoj zemlji, svuda, u svim delovima sveta gde je živeo engleski svet voleli Carlsa Dikensa; zavoleo ga je svako od prvog casa kad se sreo s njim i voleo ga sve do poslednjeg casa svoga života. Nikad u XIX veku nije nigde postojao slican tako nepokolebljivo srdacan odnos izmedu jednog pesnika i njegovog naroda. Kao kakav vatromet &scaron;iknula je ta slava, ali se nije gasila nikad, bila je kao sunce koje stalno obasjava svet.