Kazanova figurira kao poseban i jedinstveno srecan slucaj u svetskoj književnosti, pre svega zbog toga &scaron;to je ovaj famozni &scaron;arlatan isto tako neopravdano dospeo u Panteon stvaralackog duha kao i Pontije u Simvol vere. &Scaron;to se tice njegovog pesnickog plemstva, ono nije ni&scaron;ta manje sumnjivo nego ona iz azbuke drsko napabircena vite&scaron;ka titula <i>de Seingalt</i>: nekoliko njegovih stihova, na brzinu srocenih izmedu kreveta i kockarskog stola, u pocast neke damice, miri&scaron;u na mo&scaron;us i akademski lepak, i kad na&scaron; dobri Ðakomo pocne da filozofira, nije zgorega stisnuti vilice da bi se sprecilo zevanje. Ne, on tako malo pripada pesnickom plemstvu, on, Kazanova, kao u Goti, i ovde je parazit, nametljivac bez prava i ranga. Ali isto onako smelo kao &scaron;to za života uspeva da kao sin bedne glumice, najureni sve&scaron;tenik, rashodovani vojnik, ozlogla&scaron;eni kockar, op&scaron;ti s carevima i kraljevima, da bi konacno umro na rukama poslednjeg plemica, princa De Linja &ndash; prodrla je njegova senka medu besmrtne, iako je on prividno samo mali duh koji se bavi umetno&scaron;cu, <i>unus ex multis</i>, pepeo u vihoru vremena. Ali &ndash; cudna cinjenica! &ndash; ne on, vec svi njegovi slavni zemljaci i uzvi&scaron;eni pesnici Arkadije, &bdquo;božanstveni&ldquo; Metastazio, plemeniti Parini i <i>tutti quanti</i>, postali su bibliotecka pra&scaron;ina i hrana za filologe, dok njegovo ime jo&scaron; lebdi na svim usnama, zaokruženo u osmeh pun po&scaron;tovanja. I prema svoj zemaljskoj verovatnoci, njegova eroticna Ilijada živece dugo i nalazice fanaticne citaoce, dok vec odavno <i>La Gerusalemme liberata</i> i <i>Pastor fido</i> kao cenjeni istorijski antikviteti leže necitani u ormanima za knjige, prekriveni pra&scaron;inom. Jednim potezom je taj ovejani igrac na srecu nadigrao sve pesnike Italije od Dantea i Bokaca.<br /><br />&nbsp;