&bdquo;U doba moga politickog rada, oko 1902. godine, republikanci sa Majorke pozvali su me na jedan propagandni zbor koji je održan u velikoj areni za borbe s bikovima u Palmi.<br />Po zavr&scaron;enom zboru, republikanski poslanici koji su ucestvovali na njemu, vratili su se u &Scaron;paniju, a ja sam privremeno obustavio svoj agitatorski rad da bih kao obican putnik mogao da obidem ovo ostrvo na kome je u srednjem veku živeo veliki Rajmundo Luljio, filozof i književnik i covek od akcije. Pocetkom devetnaestog veka ovo divno ostrvo bilo je utoci&scaron;te romanticne ljubavi Sandove i &Scaron;opena.<br />Vi&scaron;e od cuvenih pecina, vekovnih maslinjaka i vecito plave obale Majorke, zainteresovali su me njeni cestiti stanovnici. Svakako zbog izdvojenosti ostrva, do kojeg iz &Scaron;panije nisu doprle ideje jednakosti, oni su jo&scaron; uvek bili podeljeni na dru&scaron;tvene kaste. U životu pokr&scaron;tenih majorkanskih Jevreja, zvanih cuetas, video sam zgodnu temu za roman.<br />Pre povratka na kopno zadržao sam se i na ostrvu Ibici, privucen starim obicajima ostrvljana, mornara i zemljoradnika, koji su se hiljadu petsto godina neprekidno borili protiv svih gusara Sredozemnog mora. Odlucih se da život oba ova ostrva, tako razlicita, opi&scaron;em u jednom romanu.<br />Punih &scaron;est godina nisam mogao da ostvarim tu svoju želju. Trebalo je da se ponovo vratim na Majorku i Ibicu, da dublje proucim tipove i pejzaže moga buduceg dela, ali mi se nikako nije ukazivala zgodna prilika za to. Najzad, 1908. godine, kada sam se spremao za svoje prvo putovanje u Ameriku, uspelo mi je da odem iz Madrida i da nekoliko nedelja provedem na oba ostrva. Obi&scaron;ao sam veci deo Majorke, prenociv&scaron;i mnogo puta u selima gde su mi porodice seljaka ukazivale toplo biblijsko gostoljublje. Peo sam se na ibicke planine i duž crvene i zelene ostrvske obale dugo plovio na starim izdržljivim brodicima, koji jedan deo godine provode u ribarenju, a drugi u krijumcarenju.<br />Kada sam se vratio u Madrid, lica opaljenog suncem i mi&scaron;ica ocvrslih od veslanja, odmah sam poceo da pi&scaron;em roman <i>Mrtvi zapovedaju</i>. Moji utisci i opažanja jo&scaron; su bili toliko sveži da sam roman napisao u jednom zamahu, bez zastoja i kolebanja, i zavr&scaron;io ga za nepuna tri meseca.&ldquo;