<i>Dar</i>&nbsp;je poslednji roman koji je Nabokov napisao na svom maternjem jeziku i verovatno njegovo najuspelije delo iz tog perioda. Simbolicno, to je ujedno omaž i zahvalnica velikoj tradiciji ruske književnosti na kojoj je stasao i kao covek i kao književnik &ndash; &bdquo;ljubavno pismo&rdquo; Pu&scaron;kinu i Gogolju. Pisan u zavr&scaron;nim godinama berlinskog egzila (1935&ndash;37),&nbsp;<i>Dar</i>&nbsp;je ujedno i kraj liminalne faze Nabokovljevog skoro pa epskog prelaza iz jedne kulturu u drugu, iz etnickog komfora koji mu je prirodom dat u apatridski nekomfor koji ce ga žuljati do kraja života.<br />Na prvi pogled, Fjodor Godunov-Cerdincev, pisac emigrant i glavni protagonista ovog romana, koji je nakon Bolj&scaron;evicke revolucije pribeži&scaron;te prona&scaron;ao u Berlinu, neodoljivo podseca na svog tvorca, ali kao i mnogo puta pre i posle, Nabokov porice bilo kakvo poistovecivanje sa svojim junacima. Postoje dva glavna motiva na kojima pociva arhitektura ovog romana: Fjodorova glavna spisateljska ambicija da napi&scaron;e životno delo pod nazivom&nbsp;<i>Dar</i>&nbsp;i njegova velika ljubav prema Zini Merc. Kao i uvek, Nabokov razvija i pregr&scaron;t drugih motiva, poput prirode umetnosti i pisanja, Rusije, smrti, snova i egzila. Iako sam Nabokov tvrdi da u to vreme nije znao dovoljno dobro da uhvati duh ruske emigrantske prestonice &ndash; Berlina, jer pre svega nije bio dovoljno kritican i o&scaron;tar prema svojim sunarodnicima, cini se da je ovaj roman jo&scaron; jedan primer gde je umetnost pobedila stvarnost jer danas onda&scaron;nju rusku emigraciju zami&scaron;ljamo ba&scaron; onako kako ju je Nabokov opisivao u svojim delima.<br />&nbsp;