<br />Ugledni, bogati kriticar umetnosti Albinus upoznaje mladu Margo, devojku iz najnižih slojeva berlinskog dru&scaron;tva, zbog nje napusti porodicu i nehotice izazove kcerkinu smrt. Veza s Margo, koju on doživljava kao strasnu, zabranjenu ljubav, zapravo je samo jo&scaron; jedna iluzija. U ljubavnom trouglu on je prevarena strana, dok ulogu fatalnog zavodnika preuzima karikaturista Aksel Reks, glavni zlikovac romana. Kao pisac koji je sebe u pogovoru&nbsp;<i>Loliti&nbsp;</i>nazvao &bdquo;antropomorfnim božanstvom&rdquo; i koji je tvrdio da osnovni sukob u književnosti nije izmedu likova, vec izmedu citaoca i autora, Nabokov i u&nbsp;<i>Smehu u tami</i>, kao i u tolikim drugim svojim romanima, zapravo ucestvuje kao neko ko sve posmatra i ko citaocu stalno daje do znanja da je sve cemu prisustvuje samo iluzija, ve&scaron;tacka stvarnost umetnosti. Reks, dakle, jeste saucesnik u zaveri, saucesnik genijalnog &scaron;arlatana Vladimira Nabokova, a zavera u kojoj ucestvuje, manje ili vi&scaron;e dobar trik, jeste upravo roman u kojem obitava kao jedan od glavnih likova. Na taj nacin, Nabokov vec u ranoj fazi svog stvarala&scaron;tva nagove&scaron;tava postmodernisticke odlike svojih kasnijih dela i ponovo upucuje citaoca da preispita odnos izmedu stvarnosti (ili &bdquo;stvarnosti&ldquo;) i umetnosti. U ovom romanu on spretno preplice motive umetnicke književnosti i trivijalnih žanrova, te tako ove&scaron;talu pricu o neverstvu, ljubavnom trouglu i zlocinu pretvara u crnu komediju obogacenu motivima nemackog ekspresionizma u cijoj se osnovi nalazi uobicajeno nabokovljevsko istraživanje ideja stvarnosti, iluzije i imaginacije.